Losos peptidi vs surutka: +13 % feritina za 8 nedelja (pilot studija sa 14 učesnika)
Mali norveški eksperiment otkrio je da 12 g/dan losos‑protein‑hidrolizata podiže feritin za oko 13 % i broj crvenih krvnih zrnaca za oko 7 % u odnosu na surutku tokom osam nedelja. Sekundarni rezultati su pokazali niži nivo inflamacije, bolje parametre glukoze i poboljšanu telesnu kompoziciju. Međutim, studija je obuhvatila samo 14 učesnika i bila je sponzorisana od strane industrije, pa predstavlja signal, a ne dokaz. Evo šta su losos peptidi, šta je studija otkrila, kako se razlikuju od kolagena i zašto je oprez neophodan.
GHK‑Cu, bakarni peptid, može da podesi genske mreže koje upravljaju obnovom kože
GHK‑Cu, bakarni peptid koji se nalazi u brojnim serumima, možda radi mnogo više od hidratacije. Pregled iz 2018. g. sugeriše da podaci o ekspresiji gena mogu objasniti kako ovaj mali molekul utiče na sintezu kolagena, popravku tkiva, kontrolu inflamacije i čak na reparaciju DNK. U nastavku su ključni zaključci o starenju kože i regeneraciji, kao i granice postojećih dokaza. Pre nego što se prepustite špekulacijama, pročitajte praktične napomene o lokalnoj upotrebi i šta pregled može, a šta ne može da dokaže.
Epitalon je aktivirao telomerazu u ćelijama — ali ne i kod ljudi
Mali peptid sastavljen od četiri aminokiselinske jedinice navodno je aktivirao telomerazu, enzim koji većina odraslih ljudskih ćelija drži u tišini, i produžio telomere u ljudskim ćelijama u kulturi. Ovaj rezultat je podstakao hype oko Epitalona i njegove moguće uloge u dugovečnosti, ali eksperiment je izveden na fetalnim fibroblastima, a ne na ljudima. Evo šta studija iz 2003. zaista pokazala, šta izostavlja i kako da je protumačite pre nego što odlučite da ga kupite.
2,5 g kolagenskih peptida smanjuje bore oko očiju za 20 % za 8 nedelja
Kolagen je jedan od najtraženijih suplemenata za lepotu i dugovečnost, ali malo proizvoda ima kontrolisane kliničke podatke na ljudima. U studiji sa 114 žena starosti 45–65, 2,5 g dnevno specifičnog bioaktivnog peptida Verisol smanjilo je zapreminu bora oko očiju za 20 % u odnosu na placebo posle 8 nedelja. Biopsije su pokazale 65 % više prokolagena tip I i 18 % više elastina, dok povećanje fibrilina od 6 % nije bilo značajno. Efekt je ostao primetan 4 nedelje nakon poslednje doze. Međutim, rezultati se odnose na jedan brendirani peptid u jednoj populaciji, ne na svaki kolagenski prah.
MOTS‑c objašnjeno: 16‑aminokiselinski mitohondrijski peptid koji je aktivirao AMPK i zaštitio miševe od gojaznosti izazvane ishranom
Mali peptid od 16 aminokiselina, kodiran u DNK mitohondrija, a ne u jedru, aktivirao je AMPK u mišiću i zaštitio miševe od gojaznosti izazvane ishranom i insulinske rezistencije u studiji iz 2015. godine objavljenoj u *Cell Metabolism*. MOTS‑c je danas jedno od najčešće pretraživanim imena u krugovima peptida i bio‑hakovanja, ali radi se o istraživanju na miševima; peptid još uvek nije odobrena terapija. Ovaj članak objašnjava šta je MOTS‑c, kako, prema autorima, funkcioniše kroz folatni ciklus i AMPK, šta su miševi pokazali i šta čitaoci smeju, a šta ne smeju zaključiti.
BPC‑157 i popravka tetiva: šta istraživanje FAK‑paksilin puta pokazuje, a šta ne
BPC‑157 je 15‑amino‑kiselinski peptid koji je popularan u onlajn „lekovnim“ krugovima. Ima dobro citiranu studiju iz 2011. godine koja leži u osnovi njegove reputacije u vezi sa popravkom tetiva. Istraživači su otkrili da ubrzava izrast fibroblasta iz tetiva, poboljšava preživljavanje ćelija pod oksidativnim stresom i pojačava migraciju, najverovatnije putem aktivacije FAK‑paksilin puta. Međutim, ne podstiče direktno proliferaciju ćelija, a svi podaci potiču iz laboratorijskih eksperimenta na pacovima. Ovaj članak razlaže mehanizam, objašnjava zašto to ne predstavlja dokaz za upotrebu kod ljudi i prikazuje neregulisani status peptida.