Dipeptid iz pilećih prsa anserin podigao rezultate pamćenja kod MCI

Sažetak: Dipeptid iz pilećih prsa, nazvan anserin, nedavno je pokazao iznenađujuće čist rezultat kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). U 12‑nedeljnoj randomizovanoj studiji doza od 500 mg dnevno povećala je MMSE rezultat za otprilike 1,9 poena, dok je placebo ostalo nepromenjeno (p = 0,036). Predloženi mehanizam zasniva se na neutralizaciji hipoklorne kiseline – reaktivne supstance koja učestvuje u neuroinflamaciji. Ovo se slaže s ranijim studijama karnozina i meta‑analizom iz 2024. koja je pokazala poboljšanje odloženog pamćenja, ali zbog male grupe od 30 ispitanika i jedinstvenog kognitivnog testa, rezultati zahtevaju oprez.

---

Zanimljiv rezultat iz male japanske studije: osobe sa MCI uzimale su 500 mg dnevno dipeptida koji se nalazi u pilećim prsima i ribi. Nakon 12 nedelja njihovi rezultati na testu za pamćenje porasli su za otprilike dva poena, dok grupa koja je uzimala placebo nije pokazala nikakvu promenu.

Komponenta je anserin – spoј koji nije široko poznat potrošačima suplementa, ali tiho gradi svoj istraživački rekord. Randomizovana kontrolisana studija iz 2021. godine, objavljena u Aging, jedna je od najzanimljivijih i zaslužuje pažljivo čitanje.

Šta je anserin?

Anserin (β‑alanil‑3‑metil‑L‑histidin) je dipeptid, što znači da se sastoji od dva amino‑kiselinska lanca povezana zajedno. Hemijski je veoma sličan karnozinu, poznatom spoju koji se istražuje zbog anti‑oksidativnih i anti‑glikacijskih svojstava. Oba su deo porodice dipeptida koji sadrže histidin.

Anserin je obilno prisutan u mišićima ptica i ribe. Pileća prsa su klasičan izvor, a tuna i druge riblje vrste takođe su bogate njime. Zbog toga se često pojavljuje u pretragama poput „pileća prsa peptid mozak“. Anserin se takođe prodaje kao samostalan suplement, najčešće dobijen iz ekstrakta pilećih ili ribljih izvora, a često se meša i s karnozinom.

Studija: ko, šta i koliko dugo

Studiju su vodili Masuoka i saradnici, pri čemu je glavni autor Tatsuhiro Hisatsune. Bila je to randomizovana, placebom kontrolisana ljudska studija sprovedena u Japanu.

• Screening: 58 starijih volontera
• Randomizovano: 36 osoba sa MCI, raspoređeno na 500 mg anserina dnevno ili placebo
• Trajanje: 12 nedelja
• Analizirano: 30 učesnika koji su završili studiju (po 15 u svakoj grupi)
• Ishod: Mini‑Mental State Examination (MMSE) na početku i po intervenciji

Brojevi

Grupa koja je uzimala anserin poboljšala je MMSE rezultat za prosečno +1,9 poena (SD 2,0). Placebo grupa je ostala 0 poena (SD 2,8). Razlika između grupa bila je statistički značajna (p = 0,036).

Istraživači su dodatno korigovali rezultate prema dnevnom unosu anserina iz ishrane, jer osobe koje jedu više pilećih prsa i ribe dobijaju dodatnu dozu iz hrane. Posle te korekcije, značajnost se pojačala na p = 0,0176.

MMSE se ocenjuje na skali do 30, tako da je dobitak od 1,9 poena skroman. Ipak, u grupi u kojoj se očekuje stabilnost ili postepeni pad, stalni rezultat placeba uz porast kod tretirane grupe predstavlja signal koji istraživači vole da vide.

Mehanizam objašnjen jednostavno

Alchajmerova bolest se sve više posmatra kao upalna pojava, a ne samo kao problem plakova i upletenica. Autori su se fokusirali na jedan lanac događaja:

1. Imune ćelije zvane neutrofili otpuštaju enzim mieloperoksidaza (MPO).
2. MPO proizvodi hipoklornu kiselinu (HClO) – veoma reaktivnu supstancu sličnu kućnom belilu, koja ubija mikroorganizme.
3. U mozgu višak HClO može oštetiti tkivo i podstaći neuroinflamaciju, što je povezano s napredovanjem Alchajmerove bolesti.

Predložena uloga anserina je da deluje kao sakupljač HClO – „mopira“ ovu reaktivnu molekulu i time ublažava MPO‑pokrenuti inflamatorni lanac. U suštini, ideja je da se „ugasne“ spor hemijski požar u mozgu pre nego što nastane veća šteta.

Važno je napomenuti da je u ovoj studiji merena kognicija, a ne upalni markeri u mozgu. Mehanizam je verovatna hipoteza autora, a ne nešto što je ova studija direktno dokazala.

Kako se uklapa u širu sliku karnozina i ostalih dokaza

Anserin ne stoji sam. Ranije japanske studije koristile su blende anserin/karnozin, obično u odnosu 4:1 i oko 1 g dnevno, i prijavile su koristi u nekim aspektima pamćenja i protoka krvi u mozgu kod starijih osoba.

Novija meta‑analiza iz 2024. godine u Nutrition Reviews sabrala je studije histidin‑sadržećih dipeptida i otkrila poboljšanja u odloženom pamćenju, sposobnosti da se nešto zapamti posle pauze. To je značajan nalaz, jer je odloženo pamćenje jedna od najranijih kognitivnih funkcija koja opada kod Alchajmerove bolesti.

Studija o kojoj govorimo dodaje nešto drugačije: rezultat za anserin samostalno, pri nižoj dozi, kod osoba koje su već imale MCI.

Praktični zaključci

• Doza. Studija je koristila 500 mg dnevno anserina. Raniji blend proizvodi davali su otprilike 1 g dnevno kombinovanih dipeptida.
• Izvori u hrani. Pileća prsa i riba (npr. tuna) su prirodni izvori. Istraživači su koregirali rezultate prema unosu iz hrane jer i ishrana doprinosi ukupnoj izloženosti. Teško je proceniti koliko ta količina dolazi isključivo iz hrane, što je jedan razlog za postojanje suplemenata.
• Vrste proizvoda. Na tržištu postoje dva glavna oblika: samostalni anserin i mešavine anserin/karnozin. Dokazna baza za blendove i za anserin samostalno je odvojena, pa obratite pažnju na etikete i stvarni broj miligrama po dozi.
• Ko bi mogao biti zainteresovan. Starije osobe sa subjektivnim problemima pamćenja ili dijagnostikovanim MCI, idealno u razgovoru s lekarom. Ovo nije lek za demenciju i ne zamenjuje medicinsku procenu, redovno vežbanje, kvalitetan san, kontrolu krvnog pritiska i druge dobro podržane navike.

Iskrena ograničenja

• Mala grupa. Analizirano je samo 30 osoba, po 15 u svakoj grupi. Male studije mogu preceniti efekte.
• Kratak period. Dvanest nedelja ne govori ništa o dugoročnim efektima niti o tome da li benefiti opstaju.
• Jedan test. Primarni ishod bio je MMSE, relativno grub alat koji može varirati u zavisnosti od prakse i raspoloženja.
• Jedna zemlja. Svi učesnici su iz Japana, gde se prehrambene navike mogu razlikovati od drugih populacija.
• Odustajanja. Od 36 randomizovanih, 30 je analizirano, što može uticati na rezultate.
• Granica značajnosti. p‑vrednost od 0,036 je ispod uobičajenog praga, ali nije daleko, pa je potrebna replikacija.

Ništa od ovoga ne znači da anserin ne deluje; znači da su potrebne veće, duže i višestruke studije s širim kognitivnim baterijama i biomarkerima kako bi se potvrdili i korist i mehanizam HClO‑sakupljanja.

Zaključak

Anserin je dipeptid dobijen iz hrane, sa verovatnim anti‑inflamatornim učinkom i malim, ali ohrabrujućim ljudskim podacima u pozadini. Doza od 500 mg dnevno bila je povezana s otprilike dvapoenačnim dobitkom na MMSE tokom 12 nedelja, dok je placebo ostalo nepromenjeno. Uz ranije studije blendova i meta‑analizu iz 2024. koja pokazuje bolje odloženo pamćenje, anserin je jedan od najverodostojnijih nadolazećih suplementnih kandidata za zdravlje mozga. Ipak, ostaje kandidat, a ne dokazan lek. Ako razmišljate o njegovoj upotrebi, posavetujte se s lekarom, naročito ako imate zabrinutosti oko pamćenja koje zahtevaju adekvatnu medicinsku procenu.